Zašto živimo tuđe živote

Još od biblijske opomene (A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš. Ev.po Mateju) mnogi mudri ljudi upozoravaju nas  da osuđivanjem drugih, štetimo sebi, te da njih niti možemo  niti treba da ih menjamo. Pogled u sebe, oslobađanje od  sopstvenih negativnih uverenja i promena perspetkive jedino je što nam pomaže da bolje razumemo sebe i svet, te da živimo srećnije i ispunjenije živote, čemu uglavnom težimo.  Svi mi se slažemo sa ovom konstatacijom i svi ćemo je spremno izdeklamovati drugima kada nam se požale na neki problem. Međutim, primena nam ide malo teže.

Naime, kada nas muči neki problem skloni smo da  vidimo tuđe greške, neadekvatne reakcije i ponašanja.  Možda će se neko složiti da ima i njegovog udela, ali je udeo onog drugog svakako veći,  po principu ,,Jeste grešim i ja, ali ti si taj koji je grešio više, stoga ti treba da se menjaš!,, I tako se svako čvrsto drži svoje pozicije, uveren da bi sve bilo drugačije, kad bi samo on ili ona bili manje tvrdoglavi ili kad bi se okolnosti, tek tako promenile.

Ništa se međutim ne može promeniti dok se ne promenimo mi. Niti okolnosti, niti drugi ljudi, niti naš život. Baš ništa. Jer, sve što opažamo kao spoljašnji svet u stvari je naša predstava sveta. A pošto je naša- znači i da zavisi jedino od nas. I da je promenjiva.

Bilo da smo svesni ove činjenice ili ne, ona nam određuje živote. E sad, kako se  većini ljudi to baš i  ne dopada, može se reći da im je ova ideja potpuno neprihvatljiva, oni umesto pozicije odgovornosti i izbora, biraju poziciju žrtve. Iz pozicije žrtve mnogo je primamljivije posmatrati i živeti tuđe živote. Toga bar imamo u izbilju. Drugi ljudi su svugde oko nas, a oni su prilično zgodno platno za projekciju. Što ih manje zaista poznajemo, projekcija je jednostavnija i izrazitija. I tako ćemo jasno videti sve mane i nedostatke kolega na poslu, prijatelja, javnih ličnosti. Biće nam sasvim ,,jasno,, koji su motivi njihovog ponašanja, ,,tumačićemo,, njihove reakcije bez greške. I od toga ćemo naizgled imati višestruku korist. S jedne strane, izbegavamo bol koju nam donosi suočavanje sa sobom i vađenje onog biblijskog brvna iz oka svoga, a s druge strane imaćemo o čemu da ćaskamo uz kaficu. Dve ,,žrtve,, mogu sasvim lepo da pričaju satima- o drugima naravno. Pored toga, ne zamaramo se raznim pokušajima da stvari sagledamo iz ugla drugoga, odnosno da ,,obujemo njegove cipele,, -Ma hajde, šta će mi to, neka sam nosi svoje cipele, meni su i ove moje preteške. ,,

I tako ostajemo zaglavljeni u beskrajnom nizu pokušaja da promenimo druge, bez ikakve spremnosti da se promenimo mi. Sve dok svet posmatramo na ovaj način,  bićemo žrtve okolnosti, osećaćemo bol i nepravdu i život će nam biti težak, sa vrlo malo srećnih trenutaka.

Kada najzad uradimo nešto drugačije, odnosno promenimo svoje reakcije, ponašanje, pogled na neku osobu ili situaciju, promeniće se sve. Naglasiću da je potrebno da nešto zaista uradimo, ne samo da odlučimo da ćemo uraditi, ili da razmišljamo o tome.

Međutim, put do prave, unutrašnje promene perspektive često nije lak, jer na njemu se susrećemo sa raznim preprekama i zamkama  ( rekla bih demonima) sopstvenog ega. A kako nas ego jako dobro poznaje, ove zamke su vrlo suptilne i često ih je teško uočiti. Ovo je jedan način posmatranja. Drugi kaže da je ovaj put vrlo jednostavan- dovoljno je da sve što se događa posmatramo nepristrasno, da se ne upetljamo u priče koje poput Šeherezade plete naš um… samo sve to posmatramo sa strane, svesni da je naše pravo ja van vremena i prostora u Ljubavi.

Suzana 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s