Kako da se suprotstavite emocionalnoj uceni

Ucenjvači u našem životu imaju vrlo važno mesto i zato nam je često teško da ih prepoznamo kao ucenjivače. Prepoznavanje je međutim neophodno, ako želimo da odnos postavimo na zdrave osnove. Iako nama ponašanje ljudi koji nas ucenjuju može izgledati kao vrlo svesno osmišljeno, ono je najčešće dobirm delom nesvesno i zasniva se na informacijama o našim strahovima koje smo im sami pružili. Ono prosto primećuju da mi bežimo od nečega što nas čini nervoznim. Bliski odnosi sa ljudima iz nas izvlače naše najdublje strahove, jer smo tada najranjiviji. Strah dovodi do toga da razmišljamo vrlo isključivo,a često i katastrofično. Sve dok ne odlučimo da se suočimo sa svojim strahovima, bićemo u opasnosti od emocionalne ucene.

Druga neprijatna emocija koju koriste ucenjivači je osećanje krivice. Oni nas podstiču da preuzmemo opštu odgovornost za njihovu nesreću i samosažaljenje i stalno nam stvaraju osećanje krivice. Efekat je vrlo snažan, jer svi mi o sebi mislimo kao o dobrim osobama, koje vole druge i koje su vredne pažnje. Osećamo odgovornost za njihove muke i verujemo im kada nam govore da ih mučimo time što ne udovoljavamo njihovim željama.

Emocionalni ucenjivači takođe koriste spinovanje, stavljajući nam različite negativne etikete, govoreći nam da smo loši i bezosećajni, da smo ih razočarali ili povredili i slično. Ponekad nas okrivljuju da smo nesposobni da održimo emotivni odnos ili prijateljstvo samo zato što im se suprotstavljamo.

Emocionalna ucena uvek zvuči kao da je povezana sa nama, ali to nije tako, barem većim delom. Ona, naime potiče od ucenjivača koji njome pokušava da pronađe sigurnost u sebe.Veći deo optužbi zbog kojih se osećamo loše, zasniva se na njihovom strahu i anksioznosti. Emocionalna ucena ima više veze sa prošlošću nego sa sadašnjošću i tiče se zadovoljavanja ucenjivačevih potreba.

Kada prepoznamo da smo u odnosu sa ucenjivačem i odlučimo da mu se suprotstavimo, vrlo je korisno da sa sobom napravimo ugovor.  Ugovor nam pomaže da definišemo svoje ciljeve i predstavlja jaku poruku nama samima da smo spremni za promenu. Potrebno je takođe da sebi ponavljamo: Izdržaću. Ova reč je vrlo efikasna jer se suprotstavlja uverenju koje nas navodi da pristanemo na zahteve ucenjivača, a to je da ne možemo da izdržimo pritisak: ne mogu da podnesem kada plače, ne mogu da podnesem da povredim njegova osećanja, ne mogu da podnesem krivicu, ne mogu da podnesem njegov bes…

Sledeće što treba da radimo jeste da prosto stanemo.  To znači da nećemo odmah da donosimo odluke. Koliko god da nam je u početku ovo čudno, važno je da istrajemo. Dakle, ključno je da sebi pružimo dovoljno vremena za razmišljanje , ali udaljeni od pritisaka. Zato moramo da naučimo da ponavljamo sledeće fraze:

•       Trenutno nemam odgovor na tvoje pitanje. Treba mi malo vremena da razmislim.
•       To je suviše ozbiljno da bih ti odgovorila brzo. Daj da malo razmislim.
•       Nisam sigurna kako se osećam u vezi sa tvojim zahtevom. Hajde da  o tome popričamo kasnije.

Na ovaj način ,,kupujemo,,vreme iako će ucenjivač insistirati da odluku donesemo što pre. Bez obzira na njegove zahteve, budite uporni i sebi ponavljajte :izdržaću. Na ovaj način sebi dajemo šansu da osvestimo i doživimo sopstvene misli, osećanja i želje. Ako i pored korišćenja ovih fraza osećamo pritisak da odlučimo, možemo da se fizički udaljimo od ucenjivača tako što ćemo otići do toaleta ili da pijemo vode.Fizičko udaljavanje od ucenjivača, pruža nam mogućnost za emotivnu distance.

Na kraju, kada se jednom udaljimo od drame koju stvara ucenjivač,  nalazimo se u poziciji da skupljamo informacije koje će nam pomoći da odlučimo kako ćemo reagovati. Sada je dobar trenutak za posmatranje sebe i drugoga.Razmislite o zahtevu ucenjivača, ali to uradite sa neutralne pozicije. Dakle, neka vaa pažnja ne bude usmerena na vaša osećanja, iako su ona tu. Upitajte se:

Šta želi ova osoba? Kako je taj zahtev izrekla, s ljubavlju, pretnjom…? Šta je radila ako se nismo odmah složili?

Nakon toga se zapitajte šta ste vi mislili u toj situaciji  i zapišite sve što vam padne na pamet, ali posebnu pažnju obratite na misli koje se ponavljaju. Ovo su neka od uobičajenih uverenja:

•       Dobri ljudi, puni ljubavi treba da usreće drugoga.
•       Ako volim nekoga, odgovoran sam za njegovu sreću.
•       U redu je da dajem mnogo više nego što dobijam.
•       Nikada ga ne pobedim.
•       Ako radim ono što stvarno hoću druga osoba će me smatrati sebičnom.

Sada se zapitajte kako se osećate, pa onda  napišite sva osećanja kojih ste svesni. Dok pregledate listu, pokušajte da odredite mesto u telu gde ste osetili neko osećanje, jer nam tela ponekad govore direktnije. Ovo je važno kako bismo utvrdili koje su naše reakcije na ucenjivačeve reči ili ponašanje. Sada sastavite listu ucenjivačevih ponašanja na koja ste posebno osetljivi, npr: vika, lupanje vratima, plač, uzdasi, ljutiti izraz lica, durenje…

Na kraju, kada smo sebi dali vremena da razmislimo, možemo da donesemo svesnu, slobodnu odluku o svojim reakcijama, umesto da se gotovo refleksno povinujemo željama drugoga.

Zahtevi ucenjivača obično spadaju u jednu od sledećih kategorija:

•       Zhatev nije naročito važan.
•       Zahtev se bavi važnim problemima i u pitanju je vaš integritet.
•       Zahtev podrazumeva neko važno životno pitanje.

Možete  da odlučite da se svesno povinujete zahtevu, da pristanete na zahtev uz neke uslove, kao i da ne odlučite odmah. Kada donesete odluku, vrlo je važan način na koji ćete je saopštiti. Najbolje je da na napade i etiketiranja od strane ucenjivača ne reagujete istom merom, već da kažete nešto ovako: Žao mi je što si uzbuđena… Mogu da razumem zašto tako to doživljavaš… Stvarno? Zanimljivo…. Hajed da popričamo kasnije… Apsolutno si u pravu ( čak i kada to ne mislite). Nikako se ne branite, niti objašnjavajte svoju odluku. Ponekad, može  da pomogne promena načina na koji razgovaramo, čak i poziv u pomoć, na primer: Možeš li da mi pomogneš da shvatim zašto ti je to toliko važno… Možeš li molim te da predložiš nešto što će nam pomoći da rešimo problem…Pomozi mi da shvatim zašto si toliko ljut… Pitam se šta bi bilo ako bi…. Pitam se možeš li mi pomoći da vidim kako da….

Humor je odličan način da drugoj osobi ukažemo kako nam izgleda njeno ponašanje, naročito ako je u pitanju odnos koji je u svojoj osnovi dobar.

Na kraju treba da znate da promenu ne možete da sprovedete odmah, u pitanju je proces. Tokom tog procesa, ove veštine vam mogu koristiti, ali nećete uspeti svaki put. Svima se dešava da ponekad oklevaju, uplaše se ili prosto promaše. Važno je da nastavite da se suprotstavljate uceni i da učite iz svojih grešaka, kao i iz uspeha. Budite strpljivi prema sebi. A kada vam se čini da nikada nećete uspeti, osvrnite se i pogledajte gde ste u odnosu na  tačku sa koje ste krenuli i videćete da ste u stvari učinili veliki napredak.

Suzana V.